RUSI OPET PODIGLI CENE STANOVA U SRBIJI! Kirije DIVLJAJU, garsonjere idu i do 500 evra, ali ima 1 velika CAKA

Cene izdavanja stanova u Beogradu ponovo su tema koja zabrinjava građane. Septembar je tradicionalno jedan od najdinamičnijih meseci na tržištu nekretnina, jer u grad stižu studenti, ali sagovornici upozoravaju da potražnju dodatno povećava i sve veći broj stranaca koji dolaze u Srbiju zbog posla.

O tome koliko su strani zakupci uticali na cene, koje stanove najlakše izdaju i šta danas mogu da očekuju oni koji traže smeštaj govorili su dugogodišnji vlasnici agencija za nekretnine Marija Miskinović i Nedeljko Malinović.

Iako se u javnosti često govori o novom talasu ruskih državljana, Marija Miskinović ukazuje da slika više nije tako jednostavna. Na tržištu su, kako navodi, zakupci iz brojnih zemalja, a na cenu ne utiče samo njihovo poreklo već čitav niz karakteristika samog stana, od lokacije do opremljenosti.

"Ne bih se toliko vezivala samo za ruske državljane"

Miskinović podseća da su prethodni talasi dolazaka stranih državljana već snažno uticali na tržište zakupa, ali navodi da je nakon toga usledio period stagnacije. Septembar je, međutim, sam po sebi specifičan jer tada potražnja tradicionalno raste.Zbog toga nije moguće celokupno povećanje cena pripisati samo Rusima, niti se rast od 30 odsto može primeniti na sve stanove.

- Tačno je da su ljudi izbacivali dugogodišnje stanare, naše državljane, kako bi primili Ruse ili Ukrajince, i to je stvarno bilo jedno ludo vreme. Nakon toga je bio drugi talas, i onda je došlo do određene stagnacije na tržištu. Što se tiče septembra, u nekretninama je ovo uvek dinamičan mesec zbog svega ovoga što ste naveli. Dolaze nam studenti, ne bih se toliko vezivala samo za ruske državljane, jer sve više stranaca ovde dolazi da radi, imam zakupce i iz Indije, sa Kube, Azerbejdžana, Uzbekistana, sa Filipina. Cena zakupa dosta zavisi od same lokacije i opremljenosti stana. Uvek je razlika da li je stan u novogradnji, da li je moderan, kako je opremljen, da li ima male kućne aparate, ili stan izgleda kao da je iz prošlog veka. Znači, tu cena zakupa ne može biti ista - ističe Marija Miskinović.

Strani zakupci imaju veći budžet

Na pitanje o tome da li strani zakupci raspolažu većim budžetima od ljudi iz Srbije, Nedeljko Malinović objašnjava da ljudi koji dolaze da se presele u drugu zemlju često sa sobom imaju određenu finansijsku rezervu. Uz to, na tržište utiče i dolazak kompanija i zaposlenih koji se sele u Beograd.

- Ako se vi sada preselite u Ameriku, normlano je da ćete poneti malo više para, da budete obezbeđeni bar godinu dana. Tako je trenutno i ovde, kad ljudi dođu oni u početku imaju novca. Dolazi dosta ljudi sa svih strana, i mnogo je ljudi koji sele firme u Beograd, a to znači da oni automatski povećavaju potražnju za prostorom, a kad se poveća potražnja, tada i cene idu gore - ističe Malinović.

Nije svaki strani zakupac isti, stanodavci moraju da budu oprezni

Marija Miskinović kaže da su iskustva stanodavaca sa strancima različita i da mnogo zavisi od toga ko je zakupac, ali i od toga koliko je sam stanodavac pažljiv prilikom sklapanja ugovora. Ona navodi da lično nije imala problema sa ruskim zakupcima, ali naglašava da je razlog tome i način na koji bira klijente i savetuje ih prilikom zakupa.

- U početku su najviše dolazili IT-jevci i inženjeri. I to je jednostavno drugačija struktura ljudi, drugačije razmišljanje. Sa druge strane, svaka nekretnina privlači određene klijente. Tako da, oprečna su mišljenja. Ja stvarno nisam imala nikada problem sa Rusima, ali to je samo zato što pažljivo biram sa kim ću da radim i što svakom mom klijentu dam savet što se tiče ugovora. Ni svi ugovori o zakupu nisu isti, i tu treba apsolutno da se bude obazriv, kao i šta se sa tim ugovorom radi - ističe Miskinović.

Poseban problem može nastati kada stanodavac gleda samo koliko će zaraditi, a ne proverava dovoljno ko će zaista koristiti nekretninu. Malinović je ispričao primer vlasnika kuće koji je nekretninu renovirao, a zatim je izdao jednom zakupcu. Umesto očekivanog broja ljudi, u kući je zatečeno njih 50. Vlasnik je nakon toga morao ponovo da renovira kuću.

Upravo zbog ovakvih situacija, sagovornici savetuju stanodavce da pre useljenja precizno regulišu odnose sa zakupcem i naprave dokumentaciju o stanju nekretnine.

"Ugovor o zakupu treba da bude takav da ima izvršnu klauzulu"

Marija Miskinović objašnjava da strani državljani često traže prijavu i beli karton, ali da je za vlasnika stana posebno važno kako je ugovor sastavljen i overen.

- Što se tiče stranih državljana, oni najčešće traže prijavu i beli karton. Ugovor o zakupu treba da bude takav da ima izvršnu klauzulu i da se overi kod javnog beležnika. U većini slučajeva se samo uradi ugovor o zakupu koji bude interna isprava između zakupodavca i zakupca, a što svakako ne preporučujem - ističe Marija i dodaje:

- Svaki ugovor je slobodna volja dve strana, ali svaki ugovor treba da pokrije i one najgore moguće scenarije i šta se dešava u slučaju da taj neki scenario zapravo i bude. Tako da u slučaju da ne možete izbaciti stanara, po izvršnom postupku se to zapravo i desi brzo, a ako se ne overi ugovor, onda ulazite u parnički postupak, što svakako je drugačije.

Garsonjera za 300 evra? Vrlo teško

Dok deo stranih zakupaca može da izdvoji veće iznose za stan, za domaće građane problem postaje koliko takav tržišni nivo mogu da isprate. Posebno su na udaru studenti koji u septembru dolaze u Beograd, a nisu uspeli da dobiju mesto u studentskom domu. Na pitanje može li prosečan student danas da pronađe stan za oko 300 evra, odgovor je bio - vrlo teško.

- Može na obodu grada da nađe, jer čak se i u blokovima garsonjera izdaje za 300 do 400, 500 evra, zavisi. Zavisi koliko je ona opremljena i na koji način. Tako da, kad pogledate listu onda zaista vidite da su to astronomske cene koje mnoge porodice ne mogu da priušte, i onda traže drugu alternativu. Ne moraju svi da studiraju u Beogradu. Imamo mi 4 univerzitetska centra, znači da li će u Novom Sadu, da li će u Subotici, da li će u Nišu. Da bi mogli lakše da plate stanarinu, onda više njih iznajmi jedan stan i podele troškove.

Stanodavci moraju da vode računa i o troškovima

Sagovornici su ukazali i na troškove koji dolaze uz samu kiriju. Nije dovoljno gledati samo cenu zakupa, jer računi, grejanje i ostale dažbine dodatno opterećuju kućni budžet. Malinović je posebno upozorio i na značaj zapisnika prilikom primopredaje stana, kako bi se jasno utvrdilo u kakvom je stanju nekretnina pre useljenja.

- Kad prave ugovor, obavezno moraju da naprave zapisnik o primopredaji stana, jer bez zapisnika ništa niste uradili. Da li je nešto bilo polomljeno, oštećeno, jer tu uvek može doći do problema, zato se uzima depozit, da bi mogla šteta da se naplati - ističe Malinović.

Da li Beograd ide ka tome da domaći građani više ne mogu da priušte kiriju?

Može li se dogoditi da ljudi sa prosečnim primanjima sve teže pronalaze stan u sopstvenom gradu? Marija Miskinović kaže da postoji raskorak između standarda i onoga što građani mogu da priušte, ali smatra da na tržištu ipak postoje različite mogućnosti, od manjih stanova do deljenja većeg prostora i izbora lokacije.

- Mi jesmo možda u nekom raskoraku između našeg standarda i primanja i toga šta možemo sebi da priuštimo. Pričam o nekom proseku. Međutim, ja stvarno mislim da uvek postoji u životu rešenje, tako da mali stanovi, garsonjere, jednoosobni stanovi ili oni koji imaju odvojenu spavaću sobu su uvek skuplji nego veliki stanovi. Uvek imaš opciju da sa cimerom uđeš u veći stan, uvek imaš opciju da odeš van skupih lokacija, uvek imaš opciju da uđeš u stan koji nema centralno grejanje, jer je u suštini to najskuplji vid grejanja, i da smanjiš sebi te neke troškove, tako da apsolutno postoji stan za svakoga na tržištu. Samo je bitno ko šta može da plati i ko šta želi - ističe Miskinović.

Bonus video:

(Espreso/Blic Biznis)